У оквиру страначких активности разговора са грађанима, Марко Михајловић, повереник Савета за економију и финансије Општинског одбора Српске напредне странке у Бујановцу, говори о развоју пољопривреде и породичних фирми у Општини Бујановац.

ПРЕДЛОГ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ И ПОРОДИЧНИХ ФИРМИ

– Пчињски округ има око 160.000 хиљада становника. То је округ у коме живе Срби, Роми, Албанци, Бугари, Горанци и припадници других националних заједница. Оваква разноликост даје и посебну драж овом региону. Бујановац је Општина која има све те националне заједнице на својој територији. Преплетање различитих култура утиче и на развој пољопривреде и привреде. Оно што је заједнички именитељ за све а то је да морају бити упучени једни на друге. Јер само кроз заједнички рад могу да остваре своје циљеве.

Тржиште од 160.000 становника је мало за озбиљан развој, који није и немогућ ако наши производи нађу пут на тржиштима других региона Србије и иностранства. Сви знамо да западне земље свој буџет пуне управо од фирми које су породичне, имају од око 20 до 100 запослених и оне имају највеће ућешће у стварању БДП. Зашто и Општина Бујановац не би подржала развој већ постојећих фирми или пољопривредних газдинстава као и формирање нових.

Оно ћему треба тежити је да се оствари боља комуникација између привредника са једне стране и локалне самоуправе са друге стране. Не може се чекати да министри дођу и праве анализе економског развоја једне општине, већ то морају они који су на челу те локалне самоуправе. Мора се разговарати са привредницима и пољопривредницима који већ раде, шта је то шта њима треба за даљи њихов развој. Да они буду ти који пуне буџет наше Општине, а не да затварају фирме и од радника који су радили стварају сиротињу и социјалну категорију.

Ако су то нека подстицајна средства треба се знати колика су и да то улагање буде одрживо и транспарентно, јер није поента да подстицаје Општина Бујановац привредницима, а они да та средства ненаменски потроше и то је после чист расход, а не трошак за инвеститора и оног ко даје подстицаје. Нажалост било је лоших примера у виду промашених инвестиција у Бујановцу, као последица недостатка информација са тржишта али и неадекватне стручне спреме и искуства рада у привреди и пољопривреди.

За привреднике и пољопривреднике тренутно највећи проблем је пласман својих производа изван тржишта Пчињског округа. Сусрећу се са различитим баријерама од стране трговинских ланаца. Нажалост, ту привреднике и пољопривредне произвођаче не можемо да кривимо, јер су услови које трговински ланци траже наметнути још пре 20 година и потребно је разговарити о тим стварима.

Као грађани Општине Бујановац морамо да скренемо пажњу на те проблеме тамо где треба, а Општина нађе начин да удружи пољопривреднике али и привреднике ради заједничког наступа на тржишту. Зашто се прекинуло са одржавањем сајма пољопривреде у Бујановцу? Требало га је мало преуредити тиме што бисмо пронашли фирме које би били потенцијални купци наших производа и на сајму их доводили у контакт са нашим пољопривредницима.

Имали смо пољопривредно газдинство које је производило парадајз за МцДоналд’с. Испуњавало је ригорозне стандарде које је купац тражио. Лоша слика је послата када су дозволили да на сајму пољопривреде излажу фирме које производе ПВЦ столарију. Једноставно није им није било место на том сајму. Њима је било потребно огранизовати посебан сајам и позвати све који се баве производњом производа те категорије. Нажалост, то је последица прескакања фаза у развоју. Као последицу имате бумеранг који је онолико јак, колико сте Ви фаза развоја прескочили.

Када на сајмовима са једне стране доведете све пољопривреднике и привреднике који производе прехрамбене производе, а са друге стране представнике тговинских ланаца и дистрибутера, Ви као Општина сте остварили потенцијално велики корак у развоју својих привредника и пољопривредника. Створили сте услов да се они развијају, а Ви пуните буџет и улажете у даљи развој Општине. Овакве примере у Србији имате у великом броју. Најпознатији је градоначелник Јагодине. Једноставно треба оно што је добро применити али и прилагодити нашим условима. Перспектива постоји, само је питање хоћете ли да нађете начин да решите проблем или разлог да исти не буде – рекао је Михајловић.

Преузето са ПЧИЊСКИ 017 ПОРТАЛ